Za neke nove klince

Kako prodati svoju drzavu?

M-agični štapić

Ne pravi se pametan – testiraj!
Samouverenost  je dobra osobina u poslu, ali prepotentnost svakako nije. Granica je gotovo neprimetna i lako možete doći u situaciju da počnete da verujete da znate toliko da vam ne treba drugo mišljenje, test na fokus grupi, već da savršeno poznajete tržište i njegove želje. Možda će vam dugo polaziti za rukom da u to ubedite i svoje poslodavce i klijente, koji će vam se diviti na izuzetnom talentu i pronicljivosti, ali istina će uvek biti da samo imate sreće u klađenju sa tržištem  jer ste dugo u igri. Jednom, kao i i svaki kockar, doživećete poraz. Zato, ostavite samouverenost za pregovore a kad radite – testirajte. Završnu reč uvek ima tržište i

Osećaj za filing
Ovaj smešan termin čuo sam na jednoj konferenciji. Upotrebljen je, naravno namerno, da pleonazmom istakne vrednost intuicije u biznisu. Često mi se dešavalo da u nepredviđenoj situaciji reagujem bez razmišljanja, često protivno pravilima i da to urodi plodom. Da li je potrebno da napomenem koliko frustirajuće može biti kada shvatite da ono šta ste naučili, metode i tehnike u koje ste se uverili da funkcionišu, ne vrede ni mrvicu pred iznenadnom i nepredvidivom intuitivnom reakcijom? Zapitate se naravno – da li su uopšte potrebne tehnike prodaje ili treba samo pratiti intuiciju? Međutim, intuicija je, kažu, znanje potpomognuto bogatim iskustvom. Jedan sta

Strategije prodaje 1. deo
Strategija bez taktike je najsporiji put do pobede. Taktike bez strategije su samo buka pre poraza - Sun Tzu U prethodnom članku “I jare i pare” bilo je reči o dilemama kako treba plaćati prodavce. Iako je to uglavnom samo izbor poslodavca i njegove vizije vrednosti posla prodavca, izbor načina plaćanja kao i izbor startegije prodaje daleko je od intuitivne procene pojedinca i podleže zakonitostima, koje ako se ne poštuju vode u propast. Pre svega, treba jasno znati šta je cilj prodaje: rast tržišnog udela, održavanje pozicije, žetva, ili prodaja/lik

Eh, taj Holivud
Odgledah danas, najzad, film “Anđeli i demoni”. Zli momci kradu malu količinu antimaterije u posebnom kontejneru gde se ona drži elektromagnetnim poljem u vakuumu bez dodira sa materijom. Njihov cilj – izazivanje eksplozije i uništenje Vatikana. Kako lepa naučnica iz filma kaže snaga eksplozije bi bila oko 5 KT (kilotona).  Eh, taj Holivud, u njemu je i nemoguće moguće. Brže bolje, Patrik uzima kontejner sa antimaterijom utrčava u helikopter i za manje od pet minuta diže helikopter toliko visoko da eksplozija od 5KT ne izazove gotovo nikakve posledice na zemlji osim male oluje… Helikopteri nisu rakete i taj helikopter sa brzinom od oko 10 metara u seku

Kad bi mi lopov pao šaka…
Nedavno, neplanirani razgovor sa saputnikom u autobusu pokrenuo je bujicu pitanja i razmišljanja. Razgovarajući o poslu, taj čovek je za trenutak bio zbunjen kad sam mu rekao da firma o kojoj smo razgovarali postoji već skoro 20 godina, odnosno sa početka devedesetih. Gledao me zbunjeno i pita: “kako dvadeset?”, a onda se najzad setio koja je godina danas i reče “izvini, ja se devedestih ne sećam, tad sam samo mislio kako da preživim – te godine kao da mi je neko uzeo”. Sam kraj osamdesetih i početak devedesetih nagoveštavao je neke loše dane, ali ja, pun energije i snage imao sam velike planove. Nisam još uvek ništa znao da ih i sprovede