Petak je.To dovol...
Petak je.To dovoljno govori o sreci koja nas ceka sutra; koja ne kosta nista, a zlata je vredna.

6.10. - 10 godina kasnije iliti vrtić
6.10.1999.Stojim pored autobusa koji će me odvesti u Budimpeštu. Veliki kofer pred mene i krećem u neki drugi život. Imam strašnu temu. Pa jbt, odoh ja u beli svet. Mis'im, nema više mame da spremi ručak i skokne do prodavnice dok dečica ne ustanu. Stvari sa pijace više neće same dolaziti u frižider. Veš više neće samoinicijativno uskakati u mašinu i iskakati iz nje pravo na štrik da se osuši. A o tome kako iz prve ruke izgleda život udvoje, ne smem ni da razmišljam. L je već desetak dana tamo, ponudili su mu posao, otišao je da se smesti, nađe stan. Tako je kod nas počelo ono što ljudi zovu "zajednički život " ...

Pregled za vrtić
Predali smo zdravstvene knjižice u dom zdravlja da nas tamo sačekaju kada ja pobegnem sa posla, odem po decu, i odvedem ih na kontrolni pregled za upis u vrtic.Stižemo u DZ, dr vidno neraspoložena, ali ne zbog nas, nego izgleda da joj se taj izraz lica već uvoštio i ne menja ga ni za šta na svetu.Kad smo stigli, ispred nas jedna mama sa bebom koja škripi, temperatura ... sačekamo zajedno da dr dodje sa pregleda u "izolaciji", uđe žena sa bebom ... dođemo mi na red ... PAUZA! ... ok, imamo pola sata da nešto prezalogajimo .. idemo da potražim menjačcnicu da promenim nešto para da idemo da jedemo.Tražim menjačnicu u okolini pijace, koja je već poodav